Супервизијски састанак у ЦПСу Београд, 23. април 2019.

Са супервизорима Центра за породични смештај и усвојење одржан је супервизијски састанак 23. априла 2019. године у Београду.

Супервизијско питање било је: Да ли дати подобност за бављење хранитељством породицама код којих недвосмислено стоји да болују од неких болести које могу да се активирају у току смештаја деце и чија прогресивност може озбиљно да угрози здравствено стање хранитеља, а самим тим и дететово право на живот у породици? И шта да се ради када се болест први пут појави у току смештаја деце, како се тада процењује најбољи интерес детета?

Неки од завршних ставова групе супервизора из ЦПСУ на крају групне супервизије у остваривању заштите најбољих интереса корисника били су:

• Процена подобности хранитеља не треба да се везује искључиво за медицинску дијагнозу. Лекарски налаз је важан за процену, али само као једна од информација, која се онда доводи у везу са свим осталим информацијама.
• ЦПСУ, односно саветник, уз подршку супервизора, треба да наставе са индивидуализованим приступом проблемима сваке породице, да предузимају интервенције, које ће помоћи породици и детету да се превазиђе криза и тако обезбеде стабилни и безбедни услове за развој детета на смештају, а онда и подршку око осамостаљивања. 
• ЦПСУ треба да израђује и реализује тематски План подршке детету и хранитељској породици у којeм ће се фокусирати на активности и интервенције којима ће обезбедити физичку, емоционалну, социјалну и моралну сигурност породици и детету. Супервизор у оваквим ситуацијама треба да конципира и спроводи подршку саветнику, активности и интервенције којима ће обезбедити физичку, емоционалну, социјалну и моралну сигурност самом саветнику.
• ЦПСУ редовно прати и извештава ЦСР о остваривању и ефектима заштите детета на смештају у хранитељској породици. Надлежни ЦСР за дете доноси одлуке о најбољем интересу детета. Одлучивање је тешко и сложено, али је неопходна посебна аргументација за добре одлуке. Код доношења одлуке, олакшава када сачекамо, када дамо себи времена, прибавимо информације, а не да кренемо да „спашавамо“ и решавамо када „гори“, јер тада углавном буде исхитрено. Партиципација детета је неопходна и може много да помогне професионалцима. Оно што дете види као најбоље за њега, може бити веома целисходно, а да се коси са нашим претходним просуђивањима његове добробити.