Супервизијски састанак са ЦСР из централне и западне Србије - март 2024.

У сали Републичког завода за социјалну заштиту у Београду је 28.03.2024. године одржан супервизијски састанак са супервизорима из центара за социјални рад: Јагодина, Лозница, Љубовија, Коцељева, Уб, Мали Зворник и Параћин.

Супервизијско питање које је обрађено на састанку ове групе супервизора било је везано за заштиту детета узраста 15 година које је жртва породичног насиља, али одбија сваку врсту алтернативне бриге и не жели да сарађује са институцијама.

Закључак

У породици девојчице која сада има 15 година и њених једног брата и две сестре било је насиља међу одраслим члановима, за које је Центар сазнао 2019. године од баке по оцу. Родитељи су конзумирали алкохол, насиље је било обострано, а жртва је била и бака по оцу. Након саветодавног рада са породицом 2021. године је покушано са измештањем деце из породице, али су родитељи спречили измештање. Почетком 2023. године Центар покреће поступак за лишавање родитеља родитељских права. Након изненадне смрти оца и баке Центар даје шансу мајци да брине о деци очекујући да више неће бити насиља. Врло брзо мајка је испољила насиље према најстаријој девојчици. Деца су стављена под привремено непосредно старатељство, а мајка је добила обе хитне мере за насиље. Деца су смештена у хранитељске породице. Крајем 2023. године најстарија девојчица самовољно напушта хранитељску породицу и враћа се код мајке, где није безбедна, а мајка није у стању да брине о девојчици. Девојчица има проблема на плану менталног здравља, али одбија хоспитализацију, али и сарадњу са свим другим институцијама, као и алтернативни смештај. 

Успостављање поверења девојчице са стручњацима Центра за социјални рад је кључно за мотивацију девојчице за промену.

Учесници на састанку су дали значајне препоруке које се тичу репроцене и њеног садржаја који треба да се заснива на индикаторима ризика на страни детета, мајке, окружења (родитељски капацитети мајке, однос између сиблинга и других особа значајних за девојчицу,...), потом су размотрене могућности заштите девојчице, од формалних алтернативних начина збрињавања до мање формалних начина за успостављање безбедности девојчице. Најважнији корак је успостављање поверења мал. девојчице према водитељу случаја, те се саветује промена досадашњег водитеља који је радио на измештању деце из породице, али је потребно тимски размотрити предности и ризике за овај поступак.