У Београду је 16.12.2019. године одржан супервизијски састанак на коме је супервизијско питање било: Како орган старатељства да обавља активности из своје надлежности у заштити малолетног детета, када родитељи детета не сарађују ?
На крају групне супервизије у остваривању заштите најбољих интереса корисника у разматраном случају, група закључује да центар за социјални рад има на располагању:
- Поновну продубљену процену потреба детета која треба да да јасан и недвосмислен одговор који домени добробити детета су све угрожени, где су све ризици за дете;
- Креирање плана услуга са конкретним задацима родитељима који ће обезбедити безбедност и сигурност детета и довољно добре услове за раст и развој;
- Уколико не оствари потребну сарадњу родитеља, ЦСР на располагању има мере: корективни надзор; покретање поступка извршења предложеног модела виђања по службеној дужности; покретање поступка за заштиту права детета.
- Група наглашава и „унутрашњи проблем“. Тешко успоставњање сарадње са правницима и спремност да се ангажују у оваквим, сложеним, поступцима, те да различити правници различито тумаче могућности поступања ЦСР.
- Жртви (одраслој особа, жени или мушкарцу) треба пружити подршку, али, без обзира што су претрпели насиље у породици, не може им се отписати одговорност на плану родитељских обавеза и одговорности, њихова дужност да штите права и интересе малолетног детета.
- Супервизор има функцију да свог водитеља води кроз процес у односу на: фокусирање пре свега на дете, а не да се усмере доминантно на родитеље; реалистично постављање циљева рада (не циљеви који траже идеалну промену); доношење одлука које су ефективне и које јасно разликују одговорност водитеља од одговорности чланова породице (да не преузима њихову одговорност када су способни да је преузму ); да даје подршку и позитиван фидбек у свим ситуацијама постојања отпора, било код корисника, било код сарадничких институција.