Супервизијска подршка супервизорима из ЦПСУ, 30.9.2021.

У Републичком заводу за социјалну заштиту, 30.09.2021.  одржан је супервизијски састанак на коме су учествовали стручни радници који се баве супервизијом у Центрима за породични смештај и усвојење из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ћуприје и Милошевца и саветници Републичког завода за социјалну заштиту.

Супервизијско питање је везано за пружање подршке хранитељима који на смештају имају децу/младе који се изјашњавају као ЛГБТ особе.

Закључак

Саветници за хранитељство и супервизори констатују да им  треба  посебна подршка током рада са дететом и хранитељима који на смештају имају децу/младе који се изјашњавају као ЛГБТ особе. Потребна је подршка кроз јасне смернице, едукације, повезивање са релевантним институцијама и организацијама.

На личном плану професионалаца, потребно је преиспитивање личних ставова и знања, посебно  у ситуацијама када је област  нова и непозната. Потребно је пратити нове појаве, развој научних спознаја, уводити нове перспективе у то како посматрамо породичне системе, питања идентитета, безбедности.

„Ми смо сви људи, и не мора да се поклапа наш лични однос  према специфичним карактеристикама неких корисника, али се очекује од стручних радника и од установе јасан професионалан  став“

Професионалци су у обавези да препознају и прихвате различитости и да раде на личном развоју, да  уче како да превазилазе  предрасуде и регулишу  предрасуде у раду са ЛГБТ особама. Група закључује да треба да будемо спремни и отворени за разне изазове, да будемо пажљиви  и да лични развој прилагодимо променама, да „не падамо у несвест“ када нам дете саопшти да је ЛГБТ. Етички оквир мора да буде у првом плану.

Дискриминација ЛГБТ особа може да буде на свесном нивоу, кроз намерно повређивање, али може бити и на несвесном, јер њихово изражавање одступа од нечег што је уобичајено и друштвено прихваћено. ЛГБТ особе могу да интернализују насилне поруке које примају, због чега почињу да испољавају мржњу и презир према себи, повлаче се и избегавају контакт са другим особама. Реакције блиских људи из окружења која упућују на то да би требало да промене оно што суштински осећају, изазивају код ових особа осећање велике патње. Такође, други их често могу посматрати само кроз призму неусаглашености пола и рода, и занемарити све друге значајне аспекте њихове личности што изазива осећање напуштености и усамљености.

„Грађење идентитета око само једне ствари је погубно, јер сви смо многострука бића, и са нашим корисницима треба да радимо са оним шта умеју, шта знају, шта би могли бити...“

Треба наравно радити  и са хранитељским породицама и децом и младима на смештају, на њиховим предрасудама, организовати едукације, отворена врата, вршњачке едукације, трибине (супервизори наводе примере добре праксе кроз програме: Васпитање за здравље и животне вештине и др.).