Супервизијска подршка за ЦСР из Источне Србије 2 - октобар 2022.

У Републичком заводу за социјалну заштиту дана 12.10. 2022. године одржан је, у оквиру екстерне групне супервизије, супервизијски састанак са супервизорима и водитељимa случаја групе центара за социјални рад Источне Србије

Тема на овој супервизији била је: Тешкоће заштите детета без адекватног родитељског старања када је породица погођена вишеструким проблемима и одређивање приоритета у раду.

Супервизијско питање које је обрађено на овој сесији, садржало је више дилема:  Шта су приоритети у поступању када је реч о детету са психичким проблемима (покушај суицида)  о коме се  родитељи непосредно не старају, а које је жртва вршњачког насиља, с обзиром на физичку спреченост мајке да врши родитељско право и сврсисходност корективног надзора и ризици измештања детета из породице деде и бабе где је сада?

Основни проблеми које наводи стручњак у раду са породицом су спреченост непосредне сарадње са мајком због одржавања трудноће у новој породици; нејасно дефинисано здравствено стање мал. детета и покушаји суицида детета.

Кључне тачке око којих се одвијао рад на овој супервиѕијској групи су:

• Тешкоће заштите детета без адекватног родитељског старања у мулти-проблемском окружењу;
• дефиниција садржине родитељског права; превентивни и корективни надзор;
• вршњачко насиље;
• ко све треба да буде обухваћен проценом и које инструменте процене треба применити,
• које су расположиве мере породично правне заштите,
• благовременост поступања; видљивост и изложеност детета ризицима,
• утврђивање приоритета и редоследа активности: покушаји суицида и „привидне дистанце“ стручњака; (отварање ове теме)¸
• детектовани могући ризици, рад са корисником, рад са члановима породице, сарадничким системима (задаци, активности у односу на препознате ризике, даља заштита);

Закључак

Тешкоће заштите детета без адекватног родитељског старања када је породица погођена вишеструким проблемима и одређивање приоритета у раду стручњака захтеван су, одговоран и сложен задатак који се поставља пред стручног радника.

У мултипроблемским породицама апсолутни приоритет у разрешавању проблема има обезбеђивање безбедности и сигурности детета, односно деце.

Поједини поступци сарадничких система  могу довести и доводе центар у „одбрамбену позицију“,  што утиче на померање фокуса са детета. У таквим ситуацијама, где се фокус помера на одбрану, смањује се простор наших акција а брига за дете и друге бриге се нагомилавају.

Кроз искуства, која скоро свакодневно имамо, ово је веома значајно препознати и настојати (мада је о веома захтевном настојању реч,) примарни фокус и сву количину енергије усмерити и задржати на дете и ка његовом функционисању, где ћемо се и ми и дете кроз разговор (квалитетан рад на процени) ослободити тензије коју у оваквим ситуацијама у захтевним предметима осећамо, што је природно.

Понекад, у захтевним предметима као што су нпр. предмети у којима се помињу покушаји суицида детета, јавља се немоћ у односу на снагу испољеног проблема и делује као да се стручњак „дистанцира од ове јаке ситуације“. Такав утисак у највећем броју случајева није тачан, јер стручњак мисли о томе, страхује, чак и ван радног времена  „прати“  особу у ризику, али конкретне видљиве кораке у односу на дете, понекад „стидљиво предузима“. Ову тему без обзира на недостатак специјализованих стручних знања о овој области, треба пажљиво отворити, са дететом не заобилазити, кроз могуће теме дететових жеља, његових брига, његовог односа према тати, мами, баби и деди са којима живи, другарима у школи, наставницима, разредним старешином, најбољим другом, родбином, особама значајним овом детету.