Супервизијска подршка за ЦСР из Западне Србије 3 - март 2023.

У сали Републичког завода за социјалну заштиту у Београду је 20.03.2023. године одржан супервизијски састанак са супервизорима из центара за социјални рад: Шабац, Крупањ, Лозница, Владимирци, Мали Зворник, Ваљево, Осечина, Љубовија, Богатић, Коцељева, Уб,

Супервизијско питање које је обрађено на састанку ове групе супервизора било је везано за  заштиту детета чије мишљење није у складу са његовим најбољим интересом.

Закључак 

Двоје деце, дечак 14 година и девојчица 8 година, са мајком су живели у кући са бабом и дедом по оцу. Отац се налази у иностранству на непознатој адреси. Претпоставка је да се скрива због избегавања казне затвора. Са породицом не контактира. У међувремену, због неслагања са свекром и свекрвом, мајка напушта кућу, са собом води девојчицу, али дечак одбија да се пресели са мајком и жели да остане да живи са баком и дедом, наводећи да су у питању стамбени и материјални услови.

По процени центра мајка је поседује адекватне родитељске компетенције, те је одлука центра да је најбољи интерес деце да живе са њом. Овакво мишљење центар је упутио суду јер мајка води поступак за самостално вршење родитељског права.

Током групне дискусије отворила су се питања:

• Како се доноси одлука када је интерес детета у супротности са његовим мишљењем;
• Шта је потребно додатно проценити и кога;
• Са ким је потребно све саветодавно радити.

Група је једногласна у ставу да мишљењу детета треба посветити дужну пажњу, али уколико је оно у супротности са његовим најбољим интересом, потребно је саветодавно радити са дететом и његовом породицом. У конкретном случају неопходно је доћи до недовољно расветљених података који се тичу односа дечака са мајком, његовог односа са баком и дедом, какве су васпитне границе свих из дечаковог окружења, како дете проводи слободно време, какви су односи мајке са свекром и свекрвом као и о историји оваквих односа. Након допуне процене, потребно је сачинити план, али је јасно да ће бити потребно саветодавно радити са свим актерима из ове породичне мреже. Посебно је потребно преиспитати да ли бака и деда отуђују дечака од мајке, што је реално очекивати у светлу описаних породичних односа и релација. У том контексту могуће је размишљати и о интервенцијама у односу на баку и деду јер отуђење представља вид насиља над дететом.

Имајући у виду насиље оца у односу на мајку, потребно је преиспитати потребу дечака за терапијским радом у оквиру неког доступног саветовалишта.