Супервизијска подршка за ЦСР из Западне Србије 3 - март 2022.

У Београду је, у Републичком заводу за социјалну заштиту 11. марта 2022. године одржана сесија супервизијске подршке за супервизоре и водитеље случаја из центара за социјални рад Љубовија, Осечина, Коцељева, Уб, Лозница, Ваљево, Шабац, са укупно 16 учесника.

Супервизијско питање: Имајући у виду проблеме са којима се породица тренутно суочава, да ли је Центар пропустио нешто у свом поступању?

Закључак: Центар не препознаје потребе деце ове породице а тиме и начин и могућност предузимања мера и активности у заштити њихових права и интереса. У односу на старију кћерку Јовану, дискутабилна је одлука о лишавању њене пословене способности јер није јасно који се интерес детета штити, односно које су јој потребе тим чином задовољење. Уз потпуно уважавање ресурса са којим центар располаже и који су свакако недовољни, остаје питање шта је центар, по сазнању да је Јована престала да говори предузео, из оквира своје надлежности, да помогне родитељима да потраже одговарајућу помоћ за тада актуелни проблем.

У односу на млађу кћерку, која је процењена као млада особа са јаким личним капацитетима и снагама, недостаје разумевање центра за њене развојне потребе и обавезу центра као Органа старатељства да јој омогући задовољење тих потреба обзиром да родитељи немају одговарајуће родитељске капацитете у односу на препознавање и разумевање потреба мал. кћерке.

Сукоб, насиље у породици је увело центар у нову проблематику ове породице и потребу још једног увида у угроженост деце и немогућност остваривања својих права на сигурно и безбедно окружење. Ни у односу на нову проблемску ситуацију и податке (насиље, склоност оца ка прекомерном конзумирању алкохола, посесивно понашање мајке-по речима оца...), центар не дефинише кћерке као жртве и не предузима законски обавезне мере и активности у односу на њихову заштиту.

Предлог групе је да се што пре започне са новом проценом свих чланова породице, уз њихову потпуну партиципацију, и да се у односу на препознате потребе започне са што хитнијим интервенцијама у односу на заштиту деце у областима где су им потребе најугроженије како би се умањиле последице нечињења и неадекватне бриге родитеља. Избор даљих активности и мера мора да зависи од процене и ресурса са којим центар, односно заједница, располажу ради реалног приступа изради индивидуалних планобва за обе кћерке.

Посебно је важно усмеравање личних снага мал. кћерке  ка позитивној  промени у функционисању породичних односа и подстицање родитеља и старије кћерке на помоћ и подршка у заједници уз подршку и организацију центра.