Супервизијска подршка за ЦСР из Западне Србије 3 - 06.12.2021.

У Београду, у Републичком заводу за социјалну заштиту је 06. децембра 2021. године одржан супервизијски састанак са супервизорима из центара за социјални рад Западне Србије 3.  из центара за социјални рад Шабац, Ваљево, Мали Зворник, Љубовија, Осечина, Коцељева и Уб, укупно 12 учесника.

Супервизијско питање које је обрађено на овој сесији било је: На који начин водитељ случаја/супервизор да добије нове идеје у вези са проблемом који се тиче успостављања комуникације између детета и сродника (бабе и деде) а након тога и непосредног контакта?

Закључак: Центар се, у досадашњим поступањима, више бавио проблемом сукоба и дисфункционалности између мајке детета и бабе и деде по оцу. Покушаји примене саветодавних разговора, обзиром и на њихову неспремност да прихвате промене у свом понашању и схвате значај тих промена, није довео до позитивних резултата а центар је и даље примењивао исту методологију у раду. Изостала је адекватна заштита интереса мал. детета коме су угрожена и основна права у делу остваривања контаката са сродницима. Процена детета (за коју група није имала довољно података јер је супервизор искључен из рада на овом предмету) указује да се даље поступање центра није водило заштитом његовог најбољег интереса, односно да нису препознате његове незадовољене потребе које су у високом степену угрожавајуће по његов даљи психофизички развој. Такође није препознато да мајка својим чињењем не испуњава родитељске дужности у складу са својим родитељским обавезама и да је центар, као Орган старатељства, морао да реагује у таквим ситуацијама. Недостају и активности и мере заштите детета у процесу отуђења које мајка, и чланови њене породице, према добијеним информацијама, континуирано, дужи низ година спроводи.

Неопходно је у што краћем року извршити поновну процену и са јасно дефинисаним подацима из процене, донети одлуку (тимску и са обавезним учешћем супервизора) о активностима и мерама које центар мора да спроведе да би, из оквира својих ингеренција заштитило дете које је већ одавно у небезбедном и несигурном окружењу.

Примена стручног поступка у заштити најбољег интереса детета је јасно дефинисана законским оквирима и стандардима. Учешће супервизора у стручном поступању, не само због законских инпута (и искустава из праксе) је неопходно јер су његове функције, како подржавајућа, тако и едукативна у циљу унапређења квалитета рада и смањивања ризика да дође до пропуста у раду које ће имати далекосежне последице по дете које већ дужи низ година живи уз мајку која систематски спроводи отуђење и своје интересе ставља испред дететових. Препознавање тих индикатора, и даље интервенисање од стране центра уз подршку и помоћ супервизора, даје могућност водитељу случаја, а и члановима тима, да потврде своју стручност и спремност за  адекватну и благовремену заштиту детета.