Супервизијска подршка за ЦСР из Западне Србије 1 - октобар 2022.

У Републичком заводу за социјалну заштиту  је  07. октобра 2022. године одржан  супервизијски састанак са супервизорима из центара за социјални рад Западне Србије: Лепосавић,  Нови Пазар, Рашка, Вучитрн, Грачаница, Пријепоље и  Косовска Митровица.

Тема супервизијског састанка је била:  Овлашћења центра за социјални рад и могућност спровођења својих овлашћења на територији Косова и Метохије

Супервизијско питање које је обрађено на састанку супервизора било је:  Како се изборити са изазовима  у ситуацијама немогућности спровођења судских пресуда од стране српских судова на територији КиМ и осећањем беспомоћности које произилази из тога?

Закључак: 

Искуства ЦСР које у раду имају центри за социјални рад са подручја Косова и Метохије у спровођењу јавних овлашћења органа старатељства и у сарадњи са институцијама система су разнолика, али свакако неповољна. Услед наведених неповољних околности, запослени у ЦСР на КиМ се осећају незаштићено и угрожено. Неуређене су ингеренције и нејасне инструкције у чијој су надлежности „српски ЦСР“ на КиМ.

Извесни напори за превазилажење утицаја стреса на стручне раднике центара за социјални рад, учињени су кроз организацију интерне супервизијске подршке. Међутим, ови напори нису дали потребне резултате јер су носиоци послова интерне супервизијске подршке у центрима за социјални рад, због повећаног обима посла ангажовани као водитељи случаја, те се из улоге пружаоца подршке, пребацују у улогу стручног радника који такође треба подршку.

Групна супервизија је једна  врста подршке, где се запослени могу на структуиран и аналитичан  начин  суочавати  са питањима сигурности и безбедности  и сами покренути  на бригу о себи - такође на организован и структуиран начин. Један део стручних радника  очекује превасходно системска решења, а други део сматра корисним, покретање дискусије на тему развијање стратегија за превладавање стреса  код стручних радника у ЦСР и механизама за унапређење личне сигурности и безбедности.

И на крају, ипак је неопходно  ситематично и одговорно се позабавити питањем како организацију ЦСР учинити отпорном на трауму, да сама не буде нови извор трауматизације за своје запослене и кориснике и у оквиру тога и оснажити професионалце да излазе  на крај са изазовима стреса на послу и трауматизованости послом.