Супервизијска подршка за ЦСР из групе Београд 1 - новембар 2022.

У Републичком заводу за социјалну заштиту у Београду је 17.11.2022. године одржан супервизијски састанак са супервизорима из Градског центара за социјални рад Београд из Одељења: Земун, Стари град, Сурчин, Звездара, Младеновац и Вождовац.

Супервизијско питање које је обрађено на састанку ове групе супервизора било је везано за заштиту душевно оболелог корисника потпуно лишеног пословне способности који живи у отвореној заштити и под непосредним старатељством надлежног центра за социјални рад, а који одбија да сарађује са вршиоцем дужности старатеља и водитељом случаја.

Закључак: 

Положај центра за социјални рад као непосредног старатеља лицима лишеним пословне способности у датим околностима актуелно је крајње незавидан. Под околностима подразумевамо: постојећу законску регулативу, недостајуће услуге и драматично мали број стручних радника у односу на захтеве посла. Из тих разлога потребно је користити све расположиве ресурсе, интервенције и средства како  унутар центра, тако и у ширем систему социјалне заштите и у заједници: тимски рад, замена водитеља случаја по потреби, укључивање и директора, односно руководиоца у непосредни рад са корисником, (на овај начин се корисник осећа уважено, а његова потенцијална агресивност се редукује), обезбеђивање материјалне помоћи, интензивирати и одржавати континуитет у сарадњи са здравственим установама, полицијом, тужилаштвом, укључити управника зграде (уз поштовање Закона о заштити података о личности), организовати конференције случаја, користити подршку расположивих невладиних организација, суда, итд.

Изузетно је важно и неопходно вођење уредне евиденције и добро и квалитетно документовање рада са, и за корисника. Ово је нарочито важно у  контексту одговорности стручних радника као старатеља. У случају штете која би настала услед понашања корисника, а предузетих свих прописаних процедура, уредна евиденција и документација би представљала потврду адекватног ангажовања Органа старатељства у настојању да до штете не дође.

По питању преоптерећености и потенцијалног изгарања стручних радника ангажованих на случају, као и доживљаја да су сами у настојању да адекватно збрину корисника, па тако и једини одговорни за његову добробит,  поред горе наведеног, пожељно је користити и чешћу супервизијску подршку, инсистирати на одговорима сарадничких институција и на појашњењима њихових одлука. Након констатовања неадекватне сарадње других институција са центром потребно је обраћање њиховим надређеним органима/институцијама (министарству здравља, председнику суда, главном тужиоцу и сл.).