Супервизијска подршка за ГЦСР Београд - септембар 2022.

У Републичком заводу за социјалну заштиту у Београду је 23.09.2022. године одржан супервизијски састанак са супервизорима из Градског центара за социјални рад Београд из Одељења: Земун, Сопот, Стари Град, Младеновац и Вождовац.

Супервизијско питање које је обрађено на састанку ове групе супервизора било је везано за  заштиту од насиља одрасле особе у породици у којој нема малолетне деце, а жртва одбија да сарађује са надлежним центром за социјални рад.

Закључак: Извршилац партнерског насиља има проблема са злоупотребом алкохола и са контролом беса. Након издржане затворске казне и спроведене мере обавезног лечења од алкохола извештај лекара указује да и даље постоји опасност од прекида апстиненције, те да се у таквим ситуацијама може очекивати понављање насиља. Жртва не прихвата помоћ центра, наставља заједнички живот са партнером, а одрасла деца не представљају мрежу ослонца и подршке жртви већ подржавају наставак партнерског функционисања родитеља.  Надлежни центар за социјални рад је покренуо поступак пред судом за заштиту од насиља у породици, са чиме је жртва била сагласна до изласка супруга из затвора. Такође, до тада је жртва сарађивала са стручним радницима центра. Међутим, по повратку супруга одлучује да настави заједницу живота са њим, одустаје од судског поступка и не жели сарадњу са центром.

Дилема стручњака је како мотивисати корисника на сарадњу, посебно имајући у виду  процену да постоји средњи ризик за понављање кривичног дела.

Током групног супервизијског рада дискутовало се о улози центра за социјални рад у раду са жртвом насиља, посебно имајући у виду дуготрајну изложеност насиљу, патријархалне породичне односе, недостатак мреже подршке и алкохолизам као додатни окидач за насиље. У неким случајевима је не могуће помирити улоге покретача судских поступака и улогу саветодавног усмеравања. Из тог разлога, примена мотивационог интервјуа са жртвом је од непроцењивог значаја. Он треба да усмери стручњаке да ли све улоге објединити у центру или те улоге раздвојити и предложити групи за координацију да тужилаштво покреће поступке, а да стручњаци центра раде на подршци и заштити жртве, наравно уз јасно образложење шта је потребно у конкретном случају. Такође, без обзира на могућност или жељу жртве да сарађује са водитељем случаја у центру, потребно је сачинити сигурносни план – план заштите од насиља у породици. Овај план имаће већи ефекат ако се сачини са жртвом, али и неке основне ствари је могуће доставити жртви као писану информацију у случају да се насиље понови (нпр. телефони на које може да се обрати у случају насиља, како да препозна опасност од насиља, како да најбрже напусти кућу, шта треба да има увек при руци од ствари и докумената за случај хитног напуштања домаћинства,...).