Супервзијска подршка за ЦСР из Јужне Србије - септембар 2022.

У сали Визиторског центра „Теодора“ у Лебану је 28.09.2022. године одржан супервизијски састанак са супервизорима из центара за социјални рад Житорађа, Бојник, Куршумлија, Димитровград, Владичин Хан, Лебане, Блаце, Бела Паланка, Босилеград,  Медвеђа и Дољевац.

Супервизијско питање које је обрађено на састанку ове групе супервизора било је везано за  заштиту права детета да има односе са оба родитеља, те на који начин обезбедити сврху и најбољи ефекат виђања детета са родитељем са којим не живи у контролисаним условима.

Закључак: Као последица конфликтних прекида партнерске заједнице живота веома изражено је преношење конфликта са партнерских на родитељске функције. Пракса говори да је све више случајева где је једини начин да дете има контакте са родитељем са којим не живи модел виђања у контролисаним условима. Ова ситуација намеће посебне изазове за орган старатељства, од организације простора у којем ће се контакт одвијати, преко ангажовања стручњака који ће контакт пратити, усмеравати га и по потреби интервенисати током контакта. Такође, све је чешћа ситуација да је један од родитеља отуђујући, те онемогућава или омета контакте детета са другим родитељем. На супервизијском састанку су прорађена понашања детета и родитеља кроз три степена отуђења ради препознавања ове појаве. Посебно је дискутовано о потреби планског и временски ограниченог приступа стручних радника када је у питању модел виђања детета и родитеља у контролисаним условима. Значајно је планирање стручних ресурса за рад са породицом у којој се примењује овакав модел контаката. Наиме, у ситуацији када су ефекти трауме већ видљиви на детету, упутно је да ове контакте води психолог, или, ако је потребна подршка родитељу у успостављању контакта или успостављању адекватног вођства и граница, да овај део активности преузме педагог.

Временско ограничење контаката у контролисаним условима је неопходно, и у смислу дужине трајања једног суссрета, а посебно у укупном трајању оваквог модела виђања. Предуго трајање може да доведе до регредирања у постигнутом квалитету односа, али и до институционалног насиља према детету и целој породици.  Из тог разлога потребна је интензивна сарадња суда и органа старатељства и приликом одређивања оваквог модела, а посебно у одређивању дужине његовог трајања.