Округли сто са супервизорима из малих ЦСР из Јужне Србије - март 2024.

Дана  25. 03. 2024 године у просторијама Републичког завода за социјалну заштиту одржан је округли сто  на тему: Питање идентитета и планирања сталности код детета тинејџерског узраста изложеног вишеструким променама облика заштите и изразито неповољним условима одрастања

Учесници: супервизори центара за социјални рад  групе Јужна Србија- мали центри. Присуствовали су супервизори следећих ЦСРа : Димитровград, Бела Паланка, Лебане, Медвеђа, Бојник, Житорађа, Владичин Хан, Гаджин Хан и Блаце који је био и организатор овог скупа.

Питања супервизора су била следећа:

• Како ће рано одрастање детета у српској породици и касније у ромској породици утицати на лични, породични и национални идентитет?
• Које мере на располагању има ЦСР у заштити детета кад се сретне са отпором средине према усвојеном детету различите етничке припадности од усвојитеља?
• Како и да ли је могуће планирати сталност детета у оваквим околностима ?

Сложен приказ случаја на коме је годинама рађено покренуо је код организатора скупа низ различитих питања и  дилема која се тичу идентитета детета, насиља у породици, утицаја околине, значаја партиципације детета у одлучивању Органа старатељства, приоритетних области  за даљи рад, планирања сталности... Група је била фокусирана на неколико тема, а групни рад и дискусија довели су до следећих закључака.

Усвајање детета различите етничке припадности и различитог порекла од усвојитеља носи собом додатне изазове на већ захтеван  и сложен процес усвајања детета. Приликом саме процене усвојитеља потребно је овој теми посветити дужну пажњу, разговарати са потенцијалним усвојитељима  о свим аспектима ове теме, о томе како размишљају о овим разликама њима битни људи ( рођаци, пријатељи, комшије) и како ће они као родитељи „излазити на крај“ са евентуалним неприхватањем детета од стране околине због његове различитости. Усвајање „другачијег“ детета не води нужно до проблема са развојем идентитета детета, већ је управо кључна спремност усвојитеља да прихвате дете какво јесте, да га заштите од непримерених реакција околине, да му омогуће да повеже информације о себи и  своја животна искуства у кохерентну целину и позитивну слику о себи. Велики број промена облика заштите, одсуство сталности и стабилности у дететовом животу, изложеност насилним облицима понашања од стране родитеља и других лица могу угрозити развој здравог идентитета, допринети поремећајима на плану емоција и понашања који захтевају посебну пажњу и третман.

Санирање последица вишеструко угрожавајућих услова развоја детета подразумева помоћ детету да повеже своја искуства , да прикупи све важне информације  и да успостави континуитет животних догађаја и својих доживљавања, односа са важним фигурама, да интегрише претежно позитивну слику о себи, да обради негативна и трауматска искуства, да успостави и одржи стабилне односе, да развија своје способности, таленте и знања.

По питању плана сталности важно је имати у виду да је максимална партиципација детета неопходна, а што значи да детету треба да буду доступне све релевантне информације, да се са њим разговоара о могућим ефектима и последицама одређених избора, да се са дететом гради однос поверења тако што ће стручни радник обављати са њим разговоре у потпуно безбеднимм и релаксирајућим околностима ( насамо, у шетњи, уз договор које информације могу даље да се преносе и сл.). Партиципација не значи и поступање искључиво у складу са жељама детета – одлуке доноси Орган старатељтсва на бази целовите процене најбољег интереса детета. Евентуалне контакте  детета са родитељима планирати само ако дете изрази такав захтев уз обавезну процену свих релевантних околности . Учешће у планирању треба да узме и саветник из Центра за породични смештај и услојења. Поновно усвојење детета није законска опција.