Супервизија

Стратегија развоја социјалне заштите у Србији (2005) уводи систем квалитета, као један од најзначајнијих циљева у систему социјалне заштите. Овај циљ реализује се кроз стратешку опредељеност ка континуираном јачању професионалних капацитета запослених у социјалној заштити и унапређењу добробити корисника. Међу различитим видовима подршке посебно место заузима супервизија, која своје практично остварење у пракси започиње 2008. године, увођењем Метода вођења случаја и супервизије у центрима за социјални рад.

Супервизија као формални процес обезбеђује да се, применом одређених стандарда, реализују радни задаци у службама социјалне заштите кроз професионалну подршку и стручно усавршавање запослених. Супервизија треба да обезбеди:

• мониторинг радног процеса у односу на сваког корисника у систему
• подршку стручним радницима и
• континуирано унапређивање професионалних компетенција запослених.

Посебна сврха супервизије је да омогући стручним радницима да развијају знање и компетенцију, преузму на себе одговорност за сопствену праксу и подигну на квалитетнији ниво заштиту корисника и њихову сигурност у процесу пружања услуга. Реч је о интеракцијском процесу у којем један искусни и едуковани стручњак преузима одговорност да ради са другим стручњаком како би се постигли одговарајући лични, професионални и методско-организациони стандарди у раду са корисником, односно његовом породицом.

Улога Републичког завода за социјалну заштиту у развоју и примени концепта супервизије је вишеструка. 

Републички завод за социјалну заштиту је 2007. у сарадњи са ресорним министарством и Покрајинским заводом за социјалну заштиту, креирао модел супервизије прилагођен степену развоја система социјалне заштите у Републици Србији, по угледу на англосаксонски модел. Основе супервизијског приступа у подршци Републичког завода за социјалну заштиту реализују се кроз концепт подршке базиран на:

Интегративнoj супервизији – усмереност на процес и подршку стручњацима у бољем разумевању односа, узрока настанка проблема или сукоба и изналажењу конструктивних начина њиховог превазилажења (циљ - професионални и лични развој стручњака и повећање њихове компетентности кроз увиде, успостављање нових односа, диференцијацију ставова и осећања), и

Организацијској супервизији – фокусираност на садржај рада у одређеној области: вид „стручног вођења“, упућивања како обављати одређени посао, дефинисање етичких норми, приоритета, развијање и усаглашавање стратегија одговора на нове потребе корисника (циљ - унапређење квалитета рада, ефикасности у раду и добробити корисника).

Завод припрема стручне раднике у ЦСР за обављање улоге супервизора. У том циљу, Републички завод за социјалну заштиту координирао је и учествовао у креирању два програма обуке: Програм основне обуке за супервизоре у центрима за социјални рад (Програм је до сада имао 33 реализације и похађало га је 515 стручних радника) и Програм унапређења компетенција за пружање супервизијске подршке у социјалној заштити (5 реализација са 69 учесника).

Континуирана супервизијска подршка супервизорима у ЦСР –Завод од 2011. Реализује континуирану супервизијску подршку којом су обухваћени супервизори из 125 центара за социјални рад, територијално организованих у 11 група, од којих се са сваком групом 4 пута годишње реализује супервизијска подршка.

Имајући у виду предочене резултате, као и динамичност самог концепта супервизије, Завод ће и у наредном периоду покушати да на прави начин одговори на актуелне потребе система социјалне заштите и стручних радника, што подразумева висок степен флексибилности и прилагодљивости у реализацији супервизијског процеса. Како се буде мењао професионални контекст и систем социјалне заштите, тако ће се и супервизија прилагођавати овим променама и захтевима. При том се, ни једног тренутка, не губи из вида корисник чија је добробит крајњи циљ система и самог процеса супервизије.

Преузмите анализу