Деинституционализација

Деинституционализација (ДИ) je процес систематичног преласка са система резиденцијалне бриге и збрињавања у институцијама на систем бриге о особи у породичном окружењу, уз коришћење услуга и служби подршке у заједници. Основна сврха деинституционализације је спровођење системских промена које треба да омогуће пуно укључивање корисника система социјалне заштите у све сфере живота у заједници. Из сврхе проистичу и циљеви деинституционализације који су усмерени на:

• Превенцију институционалног збрињавања уз организовање различитих сервиса подршке породици
• Развој сервиса подршке и услуга у заједници за децу и одрасле особе којима је потребна посебна нега и/или подршка
• Развој алтернативних облика смештаја, а посебно хранитељства као најсличнијег породици
• Обезбеђивање предуслова за осамостаљивање и самосталан живот у заједници одраслих особа са инвалидитетом и са интелектуалним и менталним тешкоћама
• Израду дугорочних политика и планова заштите заснованих на уважавању људских права и једнаких могућности за све.

Промена односа према инвалидитету, експанзија теорије нормализације и притисак друштвених покрета за права особа са интелектуалним и менталним тешкоћама су у појединим земљама довеле до рапидног смањења броја људи у институцијама, деинституционализације и пружања услугa подршке у заједници, и то најпре у Енглеској, САД-у, Канади, Норвешкој и Шведској, а потом и у осталим развијеним земљама. Деценијски процес лобирања, подизања свести и сарадње различитих група резултирао је усвајањем Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом 2007. године. За процес деинституционализације од посебног је значаја Члан 19. Конвенције којим је дефинисано да све особе са инвалидитетом имају право да живе и учествују у заједници.

Значајан документ у том погледу представљају и Јединствене европске смернице за прелазак са институционалне заштите на бригу и подршку у заједници (2012), израђене у интересу достизања циљева дефинисаних Стратегијом 2020. Смернице, поред осталог, истичу обавезе држава чланица и ЕУ у складу са Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом, Конвенцијом УН о правима детета и Европском конвенцијом о људским правима.

Имајући у виду наведена међународна документа и пратећи нове тенденције у развоју система социјалне заштите, Републички завод за социјалну заштиту активно промовише самостални живот као основ политике инвалидности базиране на људским правима и подржава развој локалних социјалних услуга као основног предуслова за останак особа са инвалидитетом у њиховим породицама и у заједници, односно за повратак из установа. У претходном периоду реализоване су бројне активности, уз развијену сарадњу са удружењима и организацијама особа са инвалидитетом, као и са установама и институцијама у јавном сектору које дефинишу политике и развијају програме за особе са инвалидитетом.

Још један значајан фактор успешности процеса деинституционализације, коме је Завод посветио посебну пажњу, представља однос професионалног особља, односно запослених у установама, као и оних који пружају услуге у заједници. У складу са тим, Завод је подстицао креирање и имплементацију различитих програма обука, а од посебног значаја су водичи локалним самоуправа и пружаоцима услуга за развој услуга у заједници

Најзад, посебно значајан допринос Завод је дао анализирајући ефекте процеса деинституционализације у Србији, са фокусом на економским показатељима. Током реализације пројекта „Процена вредности и ефективности социјалне заштите“ ("Social Protection Assessment for Values and Effectiveness - SAVE") који је Завод реализовао у сарадњи са Европским центром за социјалну политику и истраживање, уз подршку Европске комисије и програма ПРОГРЕСС, настала је публикација „Деинституционализација у Србији – остварени резултати и препоруке за даље унапређење процеса“.

Систем социјалне заштите у Србији, уз јасно изражену формалну опредељеност ка деинституционализацији, треба да интензивира рад на стварању свих потребних предуслова за њено остваривање. У складу са тим циљевима, развијаће се и будуће активности Завода на плану деинституционализације и обезбеђивања предуслова за задовољавајући квалитет живота особа са интелектуалним и менталним тешкоћама и са инвалидитетом у Србији.