Кампања о дечијем раду у пољопривреди

Током августа, септембра и октобра у селима Шумадије, Западне и Јужне Србије одржано је 8 интерактивних радионица у оквиру Кампање Међународне организације рада о превенцији опасног дечјег рада у пољопривреди. Представници Међународне организације рада и Републичког завода за социјалну заштиту разговарали са житељима села у Шумадији, Западној и Јужној Србији о томе коју врсту радних навика треба подстицати код деце, али и која врста пољопривредних радова се сматра опасним. Радионице су организоване у сарадњи са Удружењем „Путоказ Крагујевац“. Сазнања стечена током истраживања и кампање дају смернице за креирање нових, ефикаснијих јавних политика и институционалних одговора на овај друштвени проблем.

На радионицама су саопштени и резултати Анкетног истраживања о злоупотреби дечјег рада у Србији које је спровео Републички завод за статистику, у оквиру Анкете о радној снази 2021. године. Истраживање је спроведено у оквиру пројекта Међународне организације рада под називом „Мерење, подизање свести и ангажовање политика у циљу унапређења борбе против злоупотребе дечјег рада и принудног рада“ (МАП’16), који је финансијски подржало Министарство рада Сједињених Америчких Држава.  

Анкетно истраживање о злоупотреби дечјег рада у Србији 2021. године је први пут спровео Републички завод за статистику у сарадњи са Међународном организацијом рада, са циљем да се процени обим и открију карактеристике, узроци и последице злоупотребе дечјег рада у Србији. Процене засноване на међународним и националним стандардима указују да је у Србији око 82.000 деце узраста 5-17 (или 9,5%) година изложено злоупотреби дечјег рада, и то најчешће у руралним областима, у сектору пољопривреде и домаћинствима у којима носилац домаћинства поседује нижи ниво образовања.

Злоупотреба дечјег рада у највећој мери је распрострањена у неурбаним областима, у пољопривреди, и то у домаћинствима где носилац домаћинства поседује нижи ниво образовања. Ово су показали резултати Анкетног истраживања о злоупотреби дечјег рада коју је у Србији 2021. године по први пут спровео Републички завод за статистику у сарадњи са Међународном организацијом рада, и то на репрезентативном узорку од 2.325 домаћинстава у којима живи 3.471 дете узраста 5-17 година.

Опасном раду изложена је 21.000 деце узраста од 15 до 17 година (10,1% све деце у овој старосној групи), и 14.000 деце узраста од 5 до 14 година (2,2% од укупног броја деце у овој старосној групи).

У свим старосним групама, стопа злоупотребе дечјег рада је виша код дечака него код девојчица, а код дечака постоји и већа вероватноћа излагања опасном раду. Што су деца старија, родне разлике постају све израженије, па је код деце узраста од 15 до 17 година, стопа злоупотребе дечјег рада код дечака више него двоструко већа него код девојчица (13, 6% за дечаке спрам 6,3% за девојчице).

Регионално посматрано, злоупотреба дечјег рада најприсутнија је у Шумадији и Западној Србији за све старосне групе, где је чак једна четвртина деце узраста 12–14 година била изложена злоупотреби дечјег рада. 

Кроз екстерну супервизију центара за социјални рад коју спроводи Одељење за супервизију Републичког завода за социјалну заштиту увидело се да су деца изложена опасном раду у пластеницима (Јужна Србија) и на пословима сече шума у Источној Србији.

Злоупотреба дечјег рада присутнија је у домаћинствима са нижим приходима, показали су резултати Анкетног истраживања о злоупотреби дечјег рада Републичког завода за статистику. Деца која су била изложена злоупотреби дечјег рада као разлог због кога раде најчешће наводе допуњавање породичних прихода –  то је навело 43,8% деце узраста 5–17 година, односно чак 70% деце узраста од 15 до 17 година.

**Злоупотреба дечјег рада се односи на децу која су премлада да раде и/или би рад могао да има последице на њихово здравље, физички и психолошки развој, односно да има негативан утицај на добробит детета. Закон о раду Србије  (Чл. 24 и 25) утврђује да радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година старости, а да радни однос са лицем млађим од 18 година може да се заснује уз писану сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца, ако такав рад не угрожава његово здравље, морал и образовање.