Supervizijski sastanak Požarevac, oktobar 2019.

U Požarevcu je 4. oktobra 2019. godine održan supervizijski sastanak na kome su učestvovali supervizori i voditelji slučaja iz centara za socijalni rad Požarevac, Smederevo, Smederevska Planka, Zaječar, Knjaževac, Bor i Petrovac na Mlavi.

U uvodnom delu je prikazan slučaj iz prakse o porodici u kojoj je maloletnik prijavljen za nasilno ponašanje prema članovima porodice.

Supervizijsko pitanje proisteklo iz ovog slučaja bilo je: Kako planirati dalju zaštitu maloletnika, imajući u vidu da je rizik da ispolji nasilničko ponašanje (i u hraniteljskoj i u biološkoj porodici) visok? Šta preduzeti u odnosu na rizike vezane za ponašanje majke? Šta uraditi da bi se prevenirala eskalacija rizičnih funkcionisanja za nalmalađe dete u porodici?

Zaključna razmatranja učesnika:

• Supervizori reflektuju, pre svega, na karakteristiku aktuelne prakse u CSR, koju oni slikovito opisuju kao „idenje prečicama“. Naime, rad se u najvećem oslanja na pravne mere, pogotovu kada se radi o nasilju u porodici, ali da se najmanje radi SA PORODICOM. Oni prepoznaju opterećenost brojem slučajeva kao preprekom da bi se produbljenije i sadržajnije posvetili radu sa porodicom i svakim članom. CSR kao kreator pozitivne promene (tretmanski pristup), planer i akter u tom procesu se sve manje pojavljuje.
• Takođe, prepoznaje se značaj produbljene procene u svim aspektima relevantnim za problem na kome se radi: nezadovoljene potrebe svih, pokretače njihovih ponašanja i organizaciju i dinamiku porodičnog života-na vrlo konkretnom nivou, kao i procene snaga i resursa sa kojima se u radu može računati.
• CSR još uvek više radi tako da se stručni radnici „više daju nego što korisnici participiraju“, odnosno paternalistički model i dalje dominira.
• Prepoznaje se da ne postoje resursi u potrebnim uslugama u zajednici, koje bi mogle da budu pomoć i podrška CSR u radu sa ovako teškim i složenim porodičnim odnosima.