Supervizijski sastanak Beograd, oktobar 2019.

U Beogradu je 10. oktobra 2019. godine održan supervizijski sastanak na kome je supervizijsko pitanje bilo: Kako postupati u situaciji kada Sud I OJT ne uvažava mišljenje organa starateljstva sa predlogom mera koje smatramo najcelishodnijim?

Završni stavovi grupe supervizora iz CSR na kraju grupne supervizije  u ostvarivanju zaštite najboljih interesa korisnika u razmatranom slučaju bili su:

• Nasilje u porodici je složena pojava, osobito što se ova pojava dešava u kontekstu porodičnih odnosa, koji su u višegeneracijskim porodicama posebno složeni, a složenost dodaje i postojanje psihijatrijskih smetnji kod članova porodice.
• Pravolinijski, uzročno-posledični pristup u radu na problemu, kada postoji mentalno oboljenje nije celishodan i nije efikasan, jer dijagnoza ne daje odgovor na to šta se stvarno, na dnevnom nivou dešava u životu osobe, kako se ponaša, kakve odnose ima sa drugima, koja očekivanja, itd.
• Kvalitetna, potpuna i sadržajna procena potreba svih članova porodice, procena kako one uslovljavaju dinamiku porodice i kako doprinose postojanju nasilnih obrazaca, ali i kako doprinose trajanju patološkog sistema odnosa, je neophodna da bi se adekvatno planirale usluge i mere, ali i dometi, zadaci, očekivanja koja profesionalci u radu sa ovakvim porodicama stavljaju pred sebe.
• Usmerenost samo na mere koje proističu iz legislative (krivični postupci i postupci u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici) u nekim slučajevima nije plodotovorno u odnosu na ciljeve koje u svom radu ima CSR, pogotovu što te mere zavise od procena i odgovornosti drugih sistema (sud, tužilaštvo, policija). Iako bi mogle da budu moćne u kreiranju pozitivne promene u funkcionisanju porodice, obzirom na ovu situaciju (druge institucije takođe odlučuju), CSR treba da se, takođe, usmeri na one alatke koje u radu sa korisnicima, pripadaju samo odgovornosti i mogućnostima CSR.