U Beogradu je 16.12.2019. godine održan supervizijski sastanak na kome je supervizijsko pitanje bilo: Kako organ starateljstva da obavlja aktivnosti iz svoje nadležnosti u zaštiti maloletnog deteta, kada roditelji deteta ne sarađuju ?
Na kraju grupne supervizije u ostvarivanju zaštite najboljih interesa korisnika u razmatranom slučaju, grupa zaključuje da centar za socijalni rad ima na raspolaganju:
- Ponovnu produbljenu procenu potreba deteta koja treba da da jasan i nedvosmislen odgovor koji domeni dobrobiti deteta su sve ugroženi, gde su sve rizici za dete;
- Kreiranje plana usluga sa konkretnim zadacima roditeljima koji će obezbediti bezbednost i sigurnost deteta i dovoljno dobre uslove za rast i razvoj;
- Ukoliko ne ostvari potrebnu saradnju roditelja, CSR na raspolaganju ima mere: korektivni nadzor; pokretanje postupka izvršenja predloženog modela viđanja po službenoj dužnosti; pokretanje postupka za zaštitu prava deteta.
- Grupa naglašava i „unutrašnji problem“. Teško uspostavljanje saradnje sa pravnicima i spremnost da se angažuju u ovakvim, složenim, postupcima, te da različiti pravnici različito tumače mogućnosti postupanja CSR.
- Žrtvi (odrasloj osoba, ženi ili muškarcu) treba pružiti podršku, ali, bez obzira što su pretrpeli nasilje u porodici, ne može im se otpisati odgovornost na planu roditeljskih obaveza i odgovornosti, njihova dužnost da štite prava i interese maloletnog deteta.
- Supervizor ima funkciju da svog voditelja vodi kroz proces u odnosu na: fokusiranje pre svega na dete, a ne da se usmere dominantno na roditelje; realistično postavljanje ciljeva rada (ne ciljevi koji traže idealnu promenu); donošenje odluka koje su efektivne i koje jasno razlikuju odgovornost voditelja od odgovornosti članova porodice (da ne preuzima njihovu odgovornost kada su sposobni da je preuzmu ); da daje podršku i pozitivan fidbek u svim situacijama postojanja otpora, bilo kod korisnika, bilo kod saradničkih institucija.