Supervizijski onlajn sastanak 18.3.2021.

U Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu je, posredstvom Zoom platforme 18. marta 2021. godine održan onlajn supervizijski sastanak čiji je domaćin bio CSR Obrenovac, a učesnici supervizori iz odeljenja Gradskog centra za socijalni rad Beograd, odnosno: Obrenovac, Savski Venac, Čukarica,  Palilula, Vračar, Grocka i savetnici Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Problem na kome se radilo bio je: Zaštita najboljeg interesa deteta u postupku poveravanja i regulisanja  kontakata između oca i deteta,  nakon prekida vanbračne zajednice roditelja.

Supervizijsko pitanje koje je obrađeno na ovoj sesiji je: Koje postupke, mere, intervencije je potrebno preduzeti od strane CSR da bi se dete zaštitilo od neadekvatnog ponašanja roditelja?

Zaključak: Nema kvalitetnog  postupanja u slučajevima zaštite deteta u postupku za vršenje roditeljskog prava,  a da dete ne bude predmet struktuirane i neposredne procene stručnjaka, sa primenom metoda i tehnika koje uvažavaju uzrast deteta, pogotovu u slučajevima rizika od razvoja visoko-konfliktnih odnosa i rizika za otuđenje deteta od roditelja. Procena najboljeg interesa deteta je veoma složena i ne može se sprovoditi bez pune participacije deteta, koja se realizuje u skladu sa uzrastom deteta.

Zaštita deteta se ne postiže ako stručnjaci imaju katastrofična uverenja da, na primer, opservacija deteta u CSR je ozbiljno frustrirajuća za dete, ili, na primer, povlačenje pred nejasnom i neargumentovanom odlukom jednog roditelja da „ne može dete da se „uvlači“ u postupak u CSR“. Stručnjak (treba da ) ima znanja da dete zaštiti u svakoj situaciji, oslanjajući se na svoju procenu i profesionalna znanja i veštine u postupanju sa decom.

Procena karakteristika roditeljstva je neophodna u proceni najboljeg interesa deteta, i ona mora da uključi složenost koju podrazumeva i roditeljstvo i porodični život i odnose, odnose sa zajednicom, kao i da uključi procenu individualnih karakteristika roditelja koji značajno obeležavaju i pristup roditeljstvu i porodičnim  i drugim odnosima i koji značajno učestvuju u oblikovanju aktuelne krize i ponašanja u njoj.

Stručnjak CSR treba da usmeri svoje profesionalne veštine i znanja i kreativno interveniše u nastojanju da razvije saradnički odnos sa roditeljima-u ovom slučaju sa majkom, pre svega, i da kroz  realizaciju ovog kvaliteta odnosa sa jedne strane, pomiri svoje dve suprotstavljene uloge: kontrolora i pomagača, a sa druge strane obezbedi kroz te aktivnosti(građenje odnosa poverenja) relevantne informacije koje će dovesti do kvalifikovanih i pouzdanih stručnjačkih stavova i odluka u zastupanju najboljeg interesa deteta.

Primena intervencija: različitih aktivnosti i mera, treba da započne u CSR čim se uoče rizici za pojačavanje kriznog dešavanja i ugrožavanja interesa deteta. Centar, prvo, na raspolaganju ima plan za dete i porodicu, a potom i niz drugih intervencija i mera: konferencija slučaja, korektivni nadzor, postupak za zaštitu prava deteta...