Supervizijska podrška za CSR iz grupe Beograd 2 - decembar 2022.

U prostorijama Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u Beogradu 27. 12. 2022. godine održan je sastanak supervizora grupe Beograd 2. Prisustvovali su supervizori Odeljenja Novi Beograd, Čukarica, Barajevo, Palilula, Rakovica, Obrenovac i savetnici RZSZ.

Tema rada je bila: Zaštita žene i dece od nasilja u porodici, uticaj nasilja u porodici na roditeljske kompetencije majke i oca i njihove odnose sa decom. Obrađeno supervizijsko pitanje je kako motivisati žrtvu i počinioca nasilja u porodici na potrebne promene i koje su mogućnosti centra u daljem radu sa porodicom.

Zaključak

Rad sa porodicama u kojima postoji istorija dugogodišnjeg nasilja u porodici, aktuelan postupak za poveravanje maloletne dece i instrumentalizacija dece od strane roditelja je veoma složen i zahtevan iz više razloga. Porodični sistem sagledan u aktuelnom vremenskom preseku opterećen je specifičnim teškoćama svakog člana porodice ponaosob i njihovim složenim međuodnosima. Promene u porodičnom sistemu zahtevaju vreme i stručnu podršku, a istovremeno postoji zahtev za donošenjem predloga i odluka od strane stručnih radnika u kratkim vremenskim rokovima. Za kvalitetan rad neophodno je pridruživanje svakom članu porodice u skladu sa njegovim specifičnom pozicijom i potrebama. Prioritetan zahtev je osiguranje bezbednosti i zaštita od nasilja u porodici, pa je u  tom smislu potrebno najpre urediti odnose (sudskim odlukama), a paralelno raditi na edukovanju, informisanju, upućivanju, savetovanju i osnaživanju svih članova porodice.

Kod ovakvih porodica potrebna je jasna struktura koja se dodatno postiže detaljno razrađenim planom mera i usluga, sa jasnim ciljevima, ishodima, zadacima, rokovima i posledicama za nepoštovanje zadatog. Potrebno je koristiti i planom predvideti redovnu razmenu informacija sa saradničkim institucijama i zajednički planirati dalje intervencije, koristeći mogućnosti svih raspoloživih sistema (sud, OJT, škola, Savetovalište, AŽC...).

Situacija kontrolisanog viđanja je pogodna za intervenisanje u odnosu dece i roditelja, ali i kao pomoć deci da se osnaže u datim okolnostima, da prepoznaju i izraze sopstvena složena osećanja u bezbednim uslovima, a što će  čuti i roditelj sa kojim se viđa u kontrolisanim uslovima. To pruža priliku i roditelju da iz drugog ugla posmatra porodični kontekst i doživljaj, osećanja i potrebe deteta.  U tom smislu stručne radnike centara treba podržati i ohrabriti da intervenišu na ovaj način.