Supervizijska podrška za CSR iz grupe Beograd 1 – novembar 2022.

U Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu u Beogradu je 17.11.2022. godine održan supervizijski sastanak sa supervizorima iz Gradskog centara za socijalni rad Beograd iz Odeljenja: Zemun, Stari grad, Surčin, Zvezdara, Mladenovac i Voždovac.

Supervizijsko pitanje koje je obrađeno na sastanku ove grupe supervizora bilo je vezano za zaštitu duševno obolelog korisnika potpuno lišenog poslovne sposobnosti koji živi u otvorenoj zaštiti i pod neposrednim starateljstvom nadležnog centra za socijalni rad, a koji odbija da sarađuje sa vršiocem dužnosti staratelja i voditeljom slučaja.

Zaključak: 

Položaj centra za socijalni rad kao neposrednog staratelja licima lišenim poslovne sposobnosti u datim okolnostima aktuelno je krajnje nezavidan. Pod okolnostima podrazumevamo: postojeću zakonsku regulativu, nedostajuće usluge i dramatično mali broj stručnih radnika u odnosu na zahteve posla. Iz tih razloga potrebno je koristiti sve raspoložive resurse, intervencije i sredstva kako  unutar centra, tako i u širem sistemu socijalne zaštite i u zajednici: timski rad, zamena voditelja slučaja po potrebi, uključivanje i direktora, odnosno rukovodioca u neposredni rad sa korisnikom, (na ovaj način se korisnik oseća uvaženo, a njegova potencijalna agresivnost se redukuje), obezbeđivanje materijalne pomoći, intenzivirati i održavati kontinuitet u saradnji sa zdravstvenim ustanovama, policijom, tužilaštvom, uključiti upravnika zgrade (uz poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti), organizovati konferencije slučaja, koristiti podršku raspoloživih nevladinih organizacija, suda, itd.

Izuzetno je važno i neophodno vođenje uredne evidencije i dobro i kvalitetno dokumentovanje rada sa, i za korisnika. Ovo je naročito važno u  kontekstu odgovornosti stručnih radnika kao staratelja. U slučaju štete koja bi nastala usled ponašanja korisnika, a preduzetih svih propisanih procedura, uredna evidencija i dokumentacija bi predstavljala potvrdu adekvatnog angažovanja Organa starateljstva u nastojanju da do štete ne dođe.

Po pitanju preopterećenosti i potencijalnog izgaranja stručnih radnika angažovanih na slučaju, kao i doživljaja da su sami u nastojanju da adekvatno zbrinu korisnika, pa tako i jedini odgovorni za njegovu dobrobit,  pored gore navedenog, poželjno je koristiti i češću supervizijsku podršku, insistirati na odgovorima saradničkih institucija i na pojašnjenjima njihovih odluka. Nakon konstatovanja neadekvatne saradnje drugih institucija sa centrom potrebno je obraćanje njihovim nadređenim organima/institucijama (ministarstvu zdravlja, predsedniku suda, glavnom tužiocu i sl.).