Supervizijska podrška za CSR Beograd 2 - 19.11.2021.

U Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu održan je supervizijski sastanak 19. novembra 2021. godine, na kome su učestvovali supervizori odeljenja Gradskog centra za socijalni rad Beograd: Palilula, Savski Venac, Čukarica, Novi Beograd i Grocka.

Supervizijsko pitanje: Ko je sve korisnik kada postoji prijava partnerskog nasilja; Dete/deca žrtva nasilja koje se odvija između njegovih roditelja - kako organizovati zaštitu?

Zaključak

1. Deca u porodicama u kojima postoji partnersko nasilje su korisnici CSR, od trenutka saznanja o postojanju partnerskog nasilja. Podjednako, kako se planira rad sa partnerima, organizuje se rad na proceni rizika za dete i preduzimaju se aktivnosti, mere i usluge usmerene na obezbeđenje najboljeg interesa deteta.

Postupanje drugih organa u vezi sa nasiljem, nikako ne može da uslovljava, naročito ne da odlaže, postupanje organa starateljstva u obezbeđivanju sigurnog i bezbednog okruženja, dovoljno dobrih uslova za rast i razvoj deteta. Činjenica o postojanju smetnji u razvoju deteta nalaže posebnu pažnju stručnih radnika.

Izbor majke da podršku za sebe obezbedi u AŽC je legitimna, govori o njenoj snazi i potrebi za podrškom.  Odsustvo  i njeno odbijanje  da se CSR angažuje u podršci njoj, međutim, ne oslobađa CSR da preduzima postupanje u okviru svoje nadležnosti u zaštiti deteta.

2. Dete ovog uzrasta ima potencijalne kapacitete da ostvari punu participaciju u stručnom postupku u CSR. Činjenica postojanja poremećaja razvojne afazije nas obavezuje da, u proceni stanja i funkcionisanja deteta, kao i proceni intenziteta traumatičnih doživljavanja u vezi sa nasiljem između roditelja, se dodatno informišemo o prirodi ovog poremećaja (recimo, može li postojati kao reaktivan - na primer na situaciju i toksičan stres u porodici), kao i šta su sve specifične potrebe deteta sa ovim teškoćama, na koje treba da odgovori porodica - roditelji, kako bi se maksimalno stimulisali kapaciteti deteta, uprkos poremećaju.

U radu sa detetom, oslanjamo se na definisani okvir procene (sada na raspolaganju i priručnik za procenu) i sve oblasti koje su predviđene postojećom strukturom procene.

Kao i u svakom slučaju kada se radi o nasilju između roditelja, neophodno je procenjivati i dodatne faktore rizika iz statusa deteta: sa detetom je neophodno obaviti razgovore o tome šta se stvarno dešava u porodici, o nasilju između roditelja, šta doživljava, šta i da li ga nešto brine, plaši, rastužuje... Procena snaga, kapaciteta i eventualno već razvijenih  samozaštitnih mehanizama (na pr. kako da  pomogne sebi, šta radi,  ko mu sve,  kada se mama i tata svađaju, pomogne da mu bude lakše...) je takođe neophodna.

3. Izvori podataka uvek mogu (i treba) da budu brojni. Osim samog deteta i kreativnog razvijanja metoda i tehnika za dobijanje podataka od samog deteta (s obzirom na teškoću deteta, na primer i pisana komunikacija, crtanje...), i sami roditelji mogu i treba da budu izvor podataka, starija sestra u porodici, radnici u školi koju dete pohađa, logoped kod koga je dete na tretmanu, eventualno druge važne osobe u životu deteta.

4. Procena sposobnosti roditelja da odgovori na potrebe deteta i da ga zaštiti, kao i da zaštiti sebe, obuhvata sve aspekte procene roditeljskih kompetencija definisanih procenom, uz dodatak specifičnih zahteva u roditeljstvu, s obzirom na teškoće u razvoju kod deteta. Posebno, potrebno je proceniti sposobnost roditelja (i stimulisati) da razviju, ili unaprede uključivanje perspektive  deteta u kontekst razmatranja  njihovih  nasilnih incidenata i da preuzmu odgovornost za roditeljstvo i dobrobit deteta. Takođe, treba proceniti smetnje da se ostvari punoća odgovornog roditeljstva kod svakog roditelja, kako bi se planirala adekvatna podrška.

5. Uključivanje teme roditeljstva kod žrtve, kao i počinioca nasilja, je neophodna intervencija CSR, ne samo u kreiranju zaštite za samo dete, već može značajno da utiče i na razrešavanje problema nasilja u porodica. Isticanje perspektive deteta i njegovih potreba ima šanse da pokrene roditelje da krenu u pravcu donošenja konstruktivnih odluka, preuzimanju odgovornosti za sebe i za dete, a stručnjaku daje bogat izvor informacija o svim poljima potrebnog intervenisanja i potrebne podrške, pre svega za žrtvu, ali i za počinioca nasilja. U tome su potrebne posebne veštine profesionalca. Indikovano je za CSR, da gradi kapacitete svojih stručnjaka za rad sa ovakvim porodicama - specijalizaciju pojedinih stručnjaka (a to znači da ne mogu svi da rade sve vrste problema), te da tako unapređuje unutrašnju organizaciju.

Savetnici

Snježana Jović i Vesna Trbović