Supervizijska podrška za GCSR Beograd - septembar 2022.

U Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu u Beogradu je 23.09.2022. godine održan supervizijski sastanak sa supervizorima iz Gradskog centara za socijalni rad Beograd iz Odeljenja: Zemun, Sopot, Stari Grad, Mladenovac i Voždovac.

Supervizijsko pitanje koje je obrađeno na sastanku ove grupe supervizora bilo je vezano za  zaštitu od nasilja odrasle osobe u porodici u kojoj nema maloletne dece, a žrtva odbija da sarađuje sa nadležnim centrom za socijalni rad.

Zaključak: Izvršilac partnerskog nasilja ima problema sa zloupotrebom alkohola i sa kontrolom besa. Nakon izdržane zatvorske kazne i sprovedene mere obaveznog lečenja od alkohola izveštaj lekara ukazuje da i dalje postoji opasnost od prekida apstinencije, te da se u takvim situacijama može očekivati ponavljanje nasilja. Žrtva ne prihvata pomoć centra, nastavlja zajednički život sa partnerom, a odrasla deca ne predstavljaju mrežu oslonca i podrške žrtvi već podržavaju nastavak partnerskog funkcionisanja roditelja.  Nadležni centar za socijalni rad je pokrenuo postupak pred sudom za zaštitu od nasilja u porodici, sa čime je žrtva bila saglasna do izlaska supruga iz zatvora. Takođe, do tada je žrtva sarađivala sa stručnim radnicima centra. Međutim, po povratku supruga odlučuje da nastavi zajednicu života sa njim, odustaje od sudskog postupka i ne želi saradnju sa centrom.

Dilema stručnjaka je kako motivisati korisnika na saradnju, posebno imajući u vidu  procenu da postoji srednji rizik za ponavljanje krivičnog dela.

Tokom grupnog supervizijskog rada diskutovalo se o ulozi centra za socijalni rad u radu sa žrtvom nasilja, posebno imajući u vidu dugotrajnu izloženost nasilju, patrijarhalne porodične odnose, nedostatak mreže podrške i alkoholizam kao dodatni okidač za nasilje. U nekim slučajevima je ne moguće pomiriti uloge pokretača sudskih postupaka i ulogu savetodavnog usmeravanja. Iz tog razloga, primena motivacionog intervjua sa žrtvom je od neprocenjivog značaja. On treba da usmeri stručnjake da li sve uloge objediniti u centru ili te uloge razdvojiti i predložiti grupi za koordinaciju da tužilaštvo pokreće postupke, a da stručnjaci centra rade na podršci i zaštiti žrtve, naravno uz jasno obrazloženje šta je potrebno u konkretnom slučaju. Takođe, bez obzira na mogućnost ili želju žrtve da sarađuje sa voditeljem slučaja u centru, potrebno je sačiniti sigurnosni plan – plan zaštite od nasilja u porodici. Ovaj plan imaće veći efekat ako se sačini sa žrtvom, ali i neke osnovne stvari je moguće dostaviti žrtvi kao pisanu informaciju u slučaju da se nasilje ponovi (npr. telefoni na koje može da se obrati u slučaju nasilja, kako da prepozna opasnost od nasilja, kako da najbrže napusti kuću, šta treba da ima uvek pri ruci od stvari i dokumenata za slučaj hitnog napuštanja domaćinstva,...).