Supervizijska podrška za CSR iz Zapadne Srbije 3 - mart 2023.

U sali Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u Beogradu je 20.03.2023. godine održan supervizijski sastanak sa supervizorima iz centara za socijalni rad: Šabac, Krupanj, Loznica, Vladimirci, Mali Zvornik, Valjevo, Osečina, Ljubovija, Bogatić, Koceljeva, Ub,

Supervizijsko pitanje koje je obrađeno na sastanku ove grupe supervizora bilo je vezano za  zaštitu deteta čije mišljenje nije u skladu sa njegovim najboljim interesom.

Zaključak 

Dvoje dece, dečak 14 godina i devojčica 8 godina, sa majkom su živeli u kući sa babom i dedom po ocu. Otac se nalazi u inostranstvu na nepoznatoj adresi. Pretpostavka je da se skriva zbog izbegavanja kazne zatvora. Sa porodicom ne kontaktira. U međuvremenu, zbog neslaganja sa svekrom i svekrvom, majka napušta kuću, sa sobom vodi devojčicu, ali dečak odbija da se preseli sa majkom i želi da ostane da živi sa bakom i dedom, navodeći da su u pitanju stambeni i materijalni uslovi.

Po proceni centra majka je poseduje adekvatne roditeljske kompetencije, te je odluka centra da je najbolji interes dece da žive sa njom. Ovakvo mišljenje centar je uputio sudu jer majka vodi postupak za samostalno vršenje roditeljskog prava.

Tokom grupne diskusije otvorila su se pitanja:

• Kako se donosi odluka kada je interes deteta u suprotnosti sa njegovim mišljenjem;
• Šta je potrebno dodatno proceniti i koga;
• Sa kim je potrebno sve savetodavno raditi.

Grupa je jednoglasna u stavu da mišljenju deteta treba posvetiti dužnu pažnju, ali ukoliko je ono u suprotnosti sa njegovim najboljim interesom, potrebno je savetodavno raditi sa detetom i njegovom porodicom. U konkretnom slučaju neophodno je doći do nedovoljno rasvetljenih podataka koji se tiču odnosa dečaka sa majkom, njegovog odnosa sa bakom i dedom, kakve su vaspitne granice svih iz dečakovog okruženja, kako dete provodi slobodno vreme, kakvi su odnosi majke sa svekrom i svekrvom kao i o istoriji ovakvih odnosa. Nakon dopune procene, potrebno je sačiniti plan, ali je jasno da će biti potrebno savetodavno raditi sa svim akterima iz ove porodične mreže. Posebno je potrebno preispitati da li baka i deda otuđuju dečaka od majke, što je realno očekivati u svetlu opisanih porodičnih odnosa i relacija. U tom kontekstu moguće je razmišljati i o intervencijama u odnosu na baku i dedu jer otuđenje predstavlja vid nasilja nad detetom.

Imajući u vidu nasilje oca u odnosu na majku, potrebno je preispitati potrebu dečaka za terapijskim radom u okviru nekog dostupnog savetovališta.