Supervizijska podrška CSR iz Istočne Srbije, 14.10.2021.

U Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu je 14. 10. 2021. godine održan supervizijski sastanak sa supervizorima iz centara za socijalni rad Istočne Srbije: Smederevo, Požarevac, Zaječar, Knjaževac, Bor i Smederevska Palanka sa ukupno 12 učesnika.

Supervizijsko pitanje koje je obrađeno na ovoj sesiji bilo je: Procena i zaštita najboljeg interesa deteta na uzrastu do godinu dana, a u postupku regulisanja viđanja nakon prekida zajednice roditelja.

Zaključak:

U postupcima za vršenje roditeljskog prava ponašanja i stavovi roditelja, njihove potrebe treba da se  stavljaju u kontekst promišljanja i procenjivanja  šta to znači za dete, koje dobiti, a koje štete takvo funkcionisanje roditelja ostavlja na dete-sada i ovde, kao i prognostički, za njegov budući razvoj,, a ne da se bavimo pitanjima kako da „udovoljimo“ roditeljima.

Prisustvo oba roditelja u životu deteta od samog rođenja deteta je neophodno za uredan rast, razvoj i sazrevanje deteta. Pretežnost  uloge majke na ranom uzrastu deteta,  ne umanjuje značaj uloge oca. Dete kreira odnos privrženosti sa oba roditelja, formira sliku o sebi i o svetu i sve osobe, a pre svega roditelji, kao odgajatelji i negovatelji, u veoma važni u ovom procesu. Stav o celishodnosti prisustva oca od ranog uzrasta, ne znači da se isključuje procena sposobnosti konkretne osobe, oca, kao i majke, da prepozna i odgovori na potrebe deteta kada sam o detetu neposredno brine.

Karakteristike motivacije majke, kao i oca, za ponašanje u odnosu na dete i odnos sa drugim roditeljem, posebno kada se u postupku dešavaju promene u  ponašanju, zahtevaju da se stručni radnik pozabavi pitanjem ne „šta majka (ili otac) želi“, već ZAŠTO želi to što želi. U ovom okviru stručni radnik mora angažovati dodatnu procenu, proveriti mnoge opcije koje mogu da usmeravaju ponašanja roditelja i direktno i otvoreno razmeniti to sa roditeljima i zajedno sa roditeljem, povezati to  sa potrebama i dobrobiti za dete.

Supervizori treba da imaju spremnost i znanja i veštine da prepoznaju i predrasude koje postoje kod stručnih radnika, ili strahove koje mogu da pokreću kod njih  slučajevi na kojima rade  i da ima pomognu u regulaciji osećanja, mišljenja i ponašanja u takvim situacijama.

Odnos CSR prema samima sebi obeležava  evidentno prisutna nesigurnost, odsustvo samouvažavanja, biranja „samo da se ne talasa“, biranja ponašanja povlačenja i na kraju samosažaljevanja - „nas niko ne štiti“. Bez obzira na činjenicu postojanja mnogih  nerešenih sistemskih pitanja i bolje uređenje pozicije CSR i njegove funkcije organa starateljstva, CSR i stručni rad se legitimiše poštovanjem sopstvenih stručnih standarda i  principa, znanjem, poštovanjem etike stručnog rada i doslednim  ostajanjem na stavovima za koje smo sigurni da su rezultat najviših standarda stručnosti koje smo ispoštovali u radu na svakom konkretnom slučaju.