Odrasli i stariji korisnici usluga socijalne zaštite

Starenje značajno menja život pojedinca i život njegove porodice, ali utiče i na ceo ekonomski i socijalni sistem u državi. Stariji su među najosetljivijim i najranjivijim grupama koje zahtevaju dužnu pažnju, između ostalog i zbog činjenice da se povećava udeo populacije sa hroničnim oboljenjima. Kvalitet života starijih podjednako je važna oblast za delovanje i fokus kako njih samih, tako i generacija koje aktuelno odlučuju, kreiraju politike i sisteme zaštite ovog dela populacije.

Kvalitet života starijih je naša sadašnjost i naša budućnost!

Oblast socijalne zaštite je važna oblast u kojoj se pitanje starenja tretira na specifičan način. Socijalna zaštita starijih ogleda se u ostvarivanju prava na novčana i/ili naturalna davanja, u primeni mera (porodično pravne i zaštite od nasilja) i u korišćenju usluga (usluge smeštaja i usluge koje se pružaju u neposrednom životnom okruženju). Zakon o socijalnoj zaštiti je utvrdio ciljeve koje treba ostvarivati u brizi o starijima: obezbediti minimalnu materijalnu sigurnost, osigurati dostupnost usluga socijlane zaštite, podsticati socijalno uključivanje, podržavati i promovisati reafirmaciju porodične solidarnosti.

Strateški politički karakter brige o starijima proizilazi iz više dokumenata usvojenih na nivou Vlade Republike Srbije. Srbija se nalazi među deset država sa „najstarijomˮ populacijom na svetu. Produženi životni vek, skoro 78 godina za žene i 73 godine za muškarce, ali i stopa fertiliteta koja ne obezbeđuje prostu reprodukciju porodice, najznačajnije su odrednice starenja naše nacije. Kao odgovor na izazove starenja, predstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept “društva za sve generacije” usvajanjem Madridskog internacionalnog plana akcija za starenje (MIPPA) i regionalnih strategija (RIS). Na primenu ovih dokumenata obavezala se i Republika Srbija.

Starenje stanovništva je prirodan i pozitivan ishod razvoja svakog društva i kao takav mora se sagledavati u kontekstu društvene uključenosti, rodne jednakosti, ekonomske sigurnosti i rešavanja problema siromaštva starijih. Poces depopulacije, koji je izražen u poslednjih 20 godina, progresivno napreduje. U 2018. godini, petina stanovnika je starija od 65 godina, a prvi put se dešava da je u Srbiji više starijih nego novorođenih. Starije osobe čine 15% korisnika socijalne zaštite, a uočavaju se rodne razlike u rizicima i u dostupnosti usluga socijalne zatite. Najugroženiji su stariji u samačkim, a posebno u seoskim domaćinstvima. Usluge socijalne zaštite su dostupne za 1% starije populacije, a potrebe za uslugama iskazuje 4% starijih.

Posledice politika i mera zaštite starijih su značajne i dalekosežne za sve oblasti društva. Nužno je da pitanja koja se tiču starenja stanovništva budu uvršćena u sve politike, kako bi se razvoj društva i ekonomija usklađivali sa demografskim promenama.

Osnovni zadatak Zavoda, u oblasti brige o starijima, jeste praćenje i unapređivanje socijalne zaštite, pružanje podrške pružaocima usluga, podsticanje razvoja novih oblika podrške te promovisanje socijalnih inovacija kojima se unapređuje zdravo i aktivno starenje.

Na strateškom nivou politike starenja u Srbiji, opredeljenja i aktivnosti se mogu svrstati u tri oblasti: prilagoditi sisteme socijalne zaštite kako bi se odgovorilo na demografske promene i njihove društvene i ekonomske posledice, što znači da bi trebalo povećavati broj korisnika i uvoditi nove usluge pre svega u lokalnoj zajednici; ostvarivanjem prava i korišćenjem mera trebalo bi unapređivati kvalitet života u svim starosnim dobima, što podrazumeva veću dostupnost usluga kao i da bi zdravstvenu zaštitu trebalo integrisati sa socijalnim uslugama; takođe bi trebalo organizovati i pružati podršku porodicama koje neguju starije osobe, promovisati međugeneracijsku i unutar generacijsku solidarnost.

Izazovi koji su se pojavili pred društvima koja stare su, pre svega, podrška porodici koja neguje svoje starije članove i dugotrajna zaštita.

Evaluacija primene Nacionalne strategije za starenje  

Vodič za nacionalnu implementaciju MIPPA

Bečka Ministarska deklaracija

Sintetizovani Izveštaj o implementaciji MIPPA/RIS 2012

Nacionalni izveštaj o implementaciji MIPPA/RIS 2011 

Nacionalni Izveštaj implementacije MIPPA/RIS 2007