Republički zavod za socijalnu zaštitu
Terazije 34, 11000 Beograd, Republika Srbija
Reon: 017, PAK: 103209
Na osnovu Instrukcije o načinu rada centara za socijalni rad – organa starateljstva u zaštiti dece od dečijih brakova (br. 551-00-00100/2019-14 od 20.05.2019. godine), saglasno tački 15. Republički zavod za socijalnu zaštitu sačinio je Treći izveštaj
Prošlogodišnja kampanja koja je bila posvećena deci pogođenoj dečijim brakovima dala je rezultate u delu većeg broja identifikovane dece u odnosu na 2020. godinu (za 81,2%). Iako, među decom ima i dečaka, značajno je veći broj devojčica koje su žrtve dečijeg braka (93,1%).
Većina identifikovane dece je pod roditeljskim staranjem (90,6%), što jasno govori da je neophodan rad sa porodicom, na menjanju stavova u odnosu na dečiji brak, te da su kampanje usmerene na širu javnost od velikog značaja, ali i sve forme preventivnog rada u lokalnoj zajednici.
Centar za socijalni rad je veoma važna institucija u radu sa decom žrtvama dečijeg braka, ali njegovo uključivanje je u većini slučajeva već kada je dete u dečijem braku (u 65% slučajeva), što znatno smanjuje mogućnost preventivnog rada sa konkretnim detetom i porodicom. Ove intervencije već predstavljaju „gašenje požara“, a ne rad u smislu otklanjanja rizika po dete. Iako se informativno i savetodavno radi sa decom i porodicama, ove intervencije su usmerene na ublažavanje štete koje je dete pretrpelo i tiče se eventualno povratka u proces obrazovanja i materijalne podrške, a većina aktivnosti je fokusirana na mere porodično pravne zaštite i pokretanje različitih postupaka kod drugih organa. Mnogo veći efekti kojima treba težiti, postižu se otklanjanjem rizika, a centar za socijalni rad, kao institucija ima manje intervencija primerenih ovoj fazi, a mnogo više u fazi kada se dečiji brak već desio.
Posmatrajući obrazovni status dece žrtava može se zaključiti da 44,8% dece je srednjoškolskog uzrasta, ali ne pohađa srednju školu. Nameće se pitanje da li bi obaveznost pohađanja srednje škole doprinela smanjenju dečijeg braka, mada je sa druge strane, poražavajuća činjenica da 10,2% dece žrtava nikada nije bilo uključeno u obrazovni proces.
Siromaštvo jeste jedan od uzroka dečijeg braka, ali tu je svakako prisutan i faktor obrazovanja majki i njime uslovljen ekonomski zavisan položaj majki dece koja su aktuelno žrtve dečijeg braka.
Terazije 34, 11000 Beograd, Republika Srbija
Reon: 017, PAK: 103209
©2024 Republički zavod za socijalnu zaštitu