Супервизијски састанак Пожаревац, октобар 2019.

У Пожаревцу је 4. октобра 2019. године одржан супервизијски састанак на коме су учествовали супервизори и водитељи случаја из центара за социјални рад Пожаревац, Смедерево, Смедеревска Планка, Зајечар, Књажевац, Бор и Петровац на Млави.

У уводном делу је приказан случај из праксе о породици у којој је малолетник пријављен за насилно понашање према члановима породице.

Супервизијско питање проистекло из овог случаја било је: Како планирати даљу заштиту малолетника, имајући у виду да је ризик да испољи насилничко понашање (и у хранитељској и у биолошкој породици) висок? Шта предузети у односу на ризике везане за понашање мајке? Шта урадити да би се превенирала ескалација ризичних функционисања за налмалађе дете у породици?

Закључна разматрања учесника:

• Супервизори рефлектују, пре свега, на карактеристику актуелне праксе у ЦСР, коју они сликовито описују као „идење пречицама“. Наиме, рад се у највећем ослања на правне мере, поготову када се ради о насиљу у породици, али да се најмање ради СА ПОРОДИЦОМ. Они препознају оптерећеност бројем случајева као препреком да би се продубљеније и садржајније посветили раду са породицом и сваким чланом. ЦСР као креатор позитивне промене (третмански приступ), планер и актер у том процесу се све мање појављује.
• Такође, препознаје се значај продубљене процене у свим аспектима релевантним за проблем на коме се ради: незадовољене потребе свих, покретаче њихових понашања и организацију и динамику породичног живота-на врло конкретном нивоу, као и процене снага и ресурса са којима се у раду може рачунати.
• ЦСР још увек више ради тако да се стручни радници „више дају него што корисници партиципирају“, односно патерналистички модел и даље доминира.
• Препознаје се да не постоје ресурси у потребним услугама у заједници, које би могле да буду помоћ и подршка ЦСР у раду са овако тешким и сложеним породичним односима.