Супервизијска подршка за ГЦСР Београд 1 - март 2023.

У Републичком заводу за социјалну заштиту је 06.03.2023. године одржан састанак групе супервизора Београд 1. Учествовали су супервизори одељења Звездара, Вождовац, Раковица, Земун, Сопот, Младеновац, Стари град, Сурчин и саветници РЗСЗ.

Тема округлог стола је била: Утицај насиља у породици на родитељске компетенције како жртве, тако и починиоца насиља, изазови везани за сложеност процене.

Супервизијско питање је било: Како да се као супервизор помирим са скромним резултатима упркос ангажовања великог борја људи и институција или  је додатну конфузију донело управо укључивање превише система и помагача: два центра, две полиције, два тужилаштва, тимови, групе за координацију.

Расветлити сложеност процене када позиција жртве партнерског насиља али и позиција починиоца партнерског насиља угрожава капацитете за родитељство, и коришћење института привремене старатељске заштите у том случају.

Закључак

У сложеним случајевима процене када је поред родитељских компетенција потребно процењивати  и ризике од насиља у породици, корисно је примењивати скале процене које су сакупљене у приручнику „Инструменти процене у социјалној заштити“. То нам омогућава да у већој мери објективизујемо процену, да будемо сигурни да смо питањима обухватили све релевантне аспекте случаја и да основано аргументујемо ставове и мишљење које заступамо пред судом.

Такође је као идеја и искуство наведена могућност да један стручњак процењује ризике од насиља у породици, а други родитељске компетенције. Таква подела улога даје простора за успостављање и одржавање односа са породицом и поред могућег примењивања ограничавајућих мера и давања за њих неповољног мишљења суду.

Када су у процену укључена два центра или два одељења градског центра неопходна је интензивна размена информација и процена, а најбоље је  да се организују састанци тимова у том циљу, као и конференције случаја са другим сарадницима. Сложеност у одлучивању центра је додатно повећана притисцима рокова које постављају  сарадничке институције, супротстављеност важних критеријума за одлучивање , културолошки фактори који условљавају одређене исходе, предрасуде присутне и код сарадника.

Доношење одлука мора бити засновано на деликатној процени  која ће уважити све наведене факторе, њихов међуоднос и процену значаја, али у одређеном временском пресеку. То значи да је на даље неопходно интензивно и континуирано праћење и у складу са тим интервенисање, по потреби мењање одлука.