Супервизијска подршка за групу ЦСР Београд 2 - 19. 11.2021.

У Републичком заводу за социјалну заштиту одржан је супервизијски састанак 19. новембра 2021. године, на коме су учествовали супервизори одељења Градског центра за социјални рад Београд 2: Палилула, Савски Венац, Чукарица, Нови Београд и Гроцка.

Супервизијско питање: Ко је све корисник када постоји пријава партнерског насиља; Дете/деца жртва насиља које се одвија између његових родитеља - како организовати заштиту?

Закључак

1. Деца у породицама у којима постоји партнерско насиље су корисници ЦСР, од тренутка сазнања о постојању партнерског насиља. Подједнако, како се планира рад са партнерима, организује се рад на процени ризика за дете и предузимају се активности, мере и услуге усмерене на обезбеђење најбољег интереса детета.

Поступање других органа у вези са насиљем, никако не може да условљава, нарочито не да одлаже, поступање органа старатељства у обезбеђивању сигурног и безбедног окружења, довољно добрих услова за раст и развој детета. Чињеница о постојању сметњи у развоју детета налаже посебну пажњу стручних радника.

Избор мајке да подршку за себе обезбеди у АЖЦ је легитимна, говори о њеној снази и потреби за подршком.  Одсуство  и њено одбијање  да се ЦСР ангажује у подршци њој, међутим, не ослобађа ЦСР да предузима поступање у оквиру своје надлежности у заштити детета.

2. Дете овог узраста има потенцијалне капацитете да оствари пуну партиципацију у стручном поступку у ЦСР. Чињеница постојања поремећаја развојне афазије нас обавезује да, у процени стања и функционисања детета, као и процени интензитета трауматичних доживљавања у вези са насиљем између родитеља, се додатно информишемо о природи овог поремећаја (рецимо, може ли постојати као реактиван - на пример на ситуацију и токсичан стрес у породици), као и шта су све специфичне потребе детета са овим тешкоћама, на које треба да одговори породица - родитељи, како би се максимално стимулисали капацитети детета, упркос поремећају.

У раду са дететом, ослањамо се на дефинисани оквир процене (сада на располагању и приручник за процену) и све области које су предвиђене постојећом структуром процене.

Као и у сваком случају када се ради о насиљу између родитеља, неопходно је процењивати и додатне факторе ризика из статуса детета: са дететом је неопходно обавити разговоре о томе шта се стварно дешава у породици, о насиљу између родитеља, шта доживљава, шта и да ли га нешто брине, плаши, растужује... Процена снага, капацитета и евентуално већ развијених  самозаштитних механизама (на пр. како да  помогне себи, шта ради,  ко му све,  када се мама и тата свађају, помогне да му буде лакше...) је такође неопходна.

3. Извори података увек могу (и треба) да буду бројни. Осим самог детета и креативног развијања метода и техника за добијање података од самог детета (с обзиром на тешкоћу детета, на пример и писана комуникација, цртање...), и сами родитељи могу и треба да буду извор података, старија сестра у породици, радници у школи коју дете похађа, логопед код кога је дете на третману, евентуално друге важне особе у животу детета.

4. Процена способности родитеља да одговори на потребе детета и да га заштити, као и да заштити себе, обухвата све аспекте процене родитељских компетенција дефинисаних проценом, уз додатак специфичних захтева у родитељству, с обзиром на тешкоће у развоју код детета. Посебно, потребно је проценити способност родитеља (и стимулисати) да развију, или унапреде укључивање перспективе  детета у контекст разматрања  њихових  насилних инцидената и да преузму одговорност за родитељство и добробит детета. Такође, треба проценити сметње да се оствари пуноћа одговорног родитељства код сваког родитеља, како би се планирала адекватна подршка.

5. Укључивање теме родитељства код жртве, као и починиоца насиља, је неопходна интервенција ЦСР, не само у креирању заштите за само дете, већ може значајно да утиче и на разрешавање проблема насиља у породица. Истицање перспективе детета и његових потреба има шансе да покрене родитеље да крену у правцу доношења конструктивних одлука, преузимању одговорности за себе и за дете, а стручњаку даје богат извор информација о свим пољима потребног интервенисања и потребне подршке, пре свега за жртву, али и за починиоца насиља. У томе су потребне посебне вештине професионалца. Индиковано је за ЦСР, да гради капацитете својих стручњака за рад са оваквим породицама - специјализацију појединих стручњака (а то значи да не могу сви да раде све врсте проблема), те да тако унапређује унутрашњу организацију.

Саветници

Сњежана Јовић и Весна Трбовић