Онлајн супервизијски састанак са ЦСР из Јужне Србије 24.9.2021.

Посредством Zoom апликације,  Републички завод за социјалну заштиту је 24. 09. 2021. године реализовао супервизијски састанак са супервизорима и водитељима случаја групе центара за социјални рад Јужна Србија 1, коју чине центри за социјални са мањим бројем стручних радника. На екстерној групној супервизији  активно су учествовали супервизори – водитељи случаја из центара за социјални рад Медвеђа, Куршумлија, Сурдулица, Димитровград, Блаце, Бела Паланка, Бабушница, Прешево, Лебане и Дољевац, укупно 15 учесника.

Тема састанка: Институционално збрињавање и заштита малолетних лица са сметњама у развоју, а обрађено супервизијско питање: Како обезбедити правовремену и одговарајућу заштиту малолетног лица са сметњама у развоју у хранитељску породицу или дом за децу и омладину са сметњама у развоју и како реализовати смештај у оваквим комплексним ситуацијама, а при томе осигурати заштиту најбољег интереса корисника,  посебно у ситуацији када влада пандемија Ковид 19?

Закључак

У поступцима заштите малолетног детета са сметњама у развоју, лишеног адекватног родитељског старања, пред органом старатељства је захтеван, садржајан задатак, који треба реализовати благовремено, поготово када је реч о непосредном вршењу старатељске дужности. Реализација тог задатка управо значи функционално заступати интересе детета, радити на осигурању безбедности, сигурности и сталности за дете, користећи постојеће облике заштите због немогућности останка детета у породици.

Постојећи облици заштите треба да буду доступни и да омогуће правовремену и адекватну заштиту, не само да буду декларативни, односно да постоје као могућност.

Ово је од изузетне важности у свим ситуацијама у којима је потребно обезбедити заштиту детета тј. младе особе са сметњама у развоју, а поготово у условима пандемије која додатно отежава наш задатак.

Ово питање спада већим делом у домен адекватног системског решења. Међутим, у фокусу стручног радника водитеља случаја треба да буде изналажење одговора на питање шта је то што можемо и сами да покушамо, у смислу адекватне заштите и како да предупредимо кризе настале у хранитељској породици и немогућност правовременог проналаска друге хранитељске породице или смештаја у установу? Уз то, важно је имати стално на уму и колики је наш објективни, оперативни домет заштите (формални и неформални), како бисмо развијали реална очекивања и од корисника и од себе.