Округли сто са супервизорима из ГЦСР Београд 1 - мај 2024.

Дана 30. 05. 2024 године у просторијама Републичког завода за социјалну заштиту у Београду одржан је округли сто са супервизијском групом – Београд 1. Учествовали су супервизори одељења Земун, Младеновац, Сопот,  Вождовац, Сурчин, Раковица  и Звездара из којег је био и организатор скупа, Сузана Вукићевић. Укупно је било присутно 13 супервизора. Водитељи округлог стола су били саветници РЗСЗ Снежана Ронић и Живко Петровић.

TEMA округлог стола је била:

„Елементи најбољег интереса детета, процена у сложеним породичним околностима“

Подсетили смо се да Најбољи интерес детета представља међународни стандард у области заштите права детета. Он представља обавезу да се у свим поступцима која се тичу права детета води рачуна о његовим најбољим интересима. У случају постојања више норми које се могу применити, примењује се онај који гарантује заштиту најбољег интереса детета. Сам појам „најбољи интерес детета“ није егзактно одређен већ се најбољи интерес детета увек процењује на основу датих елемената у одређеном временском и срединском контексту. Обухвата процену потреба детета и заштиту права детета. У циљу добре процене потребно је обухвати све елементе предвиђене обрасцем „Процена потреба и стања детета“ и засновати је на информацијама добијеним из више извора. Законски оквир такође одређује како обавезност тако и границе у поступању приликом утврђивања најбољег интереса детета. Елементи најбољег интереса детета су: мишљење детета, идентитет детета, очување породичне средине и одржавање односа, брига, заштита и сигурност детета, ситуације рањивости, здравље детета, образовање, личне карактеристике детета (пол, узраст, карактер), средински фактори и способност родитеља одн. старатеља да одговоре на потребе  детета (егзистенцијалне, емоционалне, васпитне, образовне), али и здравље родитеља, спремност на сарадњу са другим родитељем и др.

У сложеним случајевима у раду са породицама са вишеструким проблемима, нарочито са понављаним сумњама на постојање сексуалног и емоционалног злостављања у породици потребно је водити рачуна о следећем: свака нова пријава захтева поновну процену, процена од стране стручних радника центра је свеобухватна, заснована на већем броју извора информација, превасходни задатак центра је процена безбедности, ризика и организовање адекватне заштите детета, пружање потребне подршке и помоћи. Када немамо довољно јасну слику о капацитетима родитеља потребно је да процену продубљујемо и проширујемо, да проценимо њихово функционисање у другим релацијама и контекстима, да обухватимо некад и претходне генерације. Утврђивање истине је превасходни задатак истражних органа коме центар помаже тако што доставља информације којима располаже и процене до којих је дошао. Корисно је у раду употребити расположиве алате: табеле индикатора злостављања, скале процене итд. То доприноси већој објективности, целовитости процене и аргументацији стручних ставова.

Када је у рад са породицом укључено више центара, неопходно је интензивирати сарадњу међу њима (и усмену и писану комуникацију). Центар који води поступак заштите детета једини треба да даје стручно мишљење и доноси одлуке на бази целовите процене. Конференција случаја је у оваквим случајевима често неопходна. Инсистирање на заштити најбољег интереса детета треба да буде императив у раду Органа старатељства и када то укључује обраћање вишим инстанцама сарадничких институција.