Унапређење процеса лиценцирања пружалаца услуга

Лиценцирање је поступак којим се испитује да ли организација/установа испуњава критеријуме и услове за пружање услуга социјалне заштите. Исход овог поступка је лиценца, документ којим се потврђује да подносилац захтева испуњава утврђене услове. Министарство надлежно за социјалну заштиту издаје лиценцу на 6 година, или ограничену лиценцу која се може издати само једном и на период не дужи од 5 година. По истеку рока важења, лиценца се продужава поступком који је истоветан поступку добијања лиценце. Услуге које подлежу лиценцирању могу пружати само организације које поседују лиценцу, а услови прописани Правилником о лиценцирању морају се поштовати током укупног периода важења лиценце. У супротном, лиценца може бити суспендована и/или одузета.

Лиценцирање је прописано Законом о социјалној заштити (2011) и уређено Правилником о лиценцирању (усвојен 2013, а у примени од маја 2016. године). Лиценцирају се пружаоци услуга које су обухваћене Правилником о минималним условима и стандардима (усвојен 2013, а у примени од маја 2016. године). Почевши од априла 2011. године, када је ступио на снагу Закон о социјалној заштити, све установе социјалне заштите биле су у обавези да ускладе своја акта, организацију и пословање са Законом и да поднесу захтев за лиценцирање до маја 2016. године.

Регистар лиценцираних организација који садржи податке о свим издатим, обновљеним и одузетим лиценцама, као и податке о изреченим мерама суспензије лиценце води Министарство надлежно за социјалну заштиту.

Лиценцирање је један од основних механизама за увођење и унапређивање система квалитета у услугама социјалне заштите.

Републички завод за социјалну заштиту је био партнер доносиоцу одлука у изради Закона и пратећих правилника којима је успостављен и уређен систем квалитета услуга социјалне заштите. Тим Завода је радио на изради нацрта и пилотирању правилника, а пружао је и стручну подршку у имплементацији донетих нормативних аката. Сачињено је Упутство за припрему документације и израду елабората о испуњености услова за издавање лиценце пружаоцима услуга социјалне заштите, као и инструмент - „Чек листа потребних доказа у поступку лиценцирања организација“.

Број лиценцираних пружалаца услуга, као и број поднетих захтева, прогресивно расте. Највише лиценци је издато за услугу смештаја одраслих и старијих, а међу пружаоцима услуга у заједници, највише издатих лиценци је за услугу помоћ у кући.

Вишегодишња примена Закона и пратећих правилника који регулишу систем квалитета услуга, указује да би требало нека решења кориговати, нека унапредити, а нека успоставити. У наредном периоду, поред новопримљених захтева, обим послова у поступку лиценцирања ће значајно бити увећан и захтевима за обнављање лиценци, па је потребно да се ради на унапређивању процеса лиценцирања, скраћивању потребног времена за обраду документације и ефективнијем издавању лиценци. Осим тога, требало би допунити Правилник о минималним условима и стандардима нормама које уређују услуге које су препознате у Закону, а нису обухваћене важећим Правилником. Пракса је указала да би неке минималне услове и стандарде квалитета требало додатно спецификовати (нпр. начин ангажовања запослених), а неке друге кориговати (нпр.број ангажованог особља).

Закон о социјалној заштити

Правилник о лиценцирању организација социјалне заштите

Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите

Правилник о стручним пословима у социјалној заштити

Правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити